Zauvek izgubljena-ranohrišćanska bazilika u Kladenčištu, Bela Palanka
Nesumnjivo jedno od najznačajnijih otkrića tokom izgradnje Koridora X bila je ranohrišćanska bazilika iz 6. veka pronađena u Kladenčištu, Bela Palanka. Međutim, crkva je bila na smetnji izgradnje auto-puta stoga je i zauvek izgubljena.
Tokom izgradnje auto-puta E-75 na arheološkom lokalitetu Kladenčište u Crvenoj Reci kod antičke Remezijane, današnje Bele Palanke, otkriveni su ostaci ranohrišćanske bazilike. Zaštitna arheološka istraživanja sprovedena su 2012., a 2014. godine sporilo se o tome šta će se dogoditi sa lokalitetom i crkvom. Onda 2015. godine biva odlučeno o njenoj sudbini.
Još na samom iskopavanju bilo je jasno da se takvo nalazište ne može jednostavno iskopati i zatrpati i da se mora pronaći rešenje koje više odgovara značaju ovog otkrića. Rešenja je bilo, ali nije imao ko da sluša.
Značaj lokaliteta
Značaj ovog izuzetnog objekta je ogroman, ne samo za region, već i za mnogo širu publiku, jer je sigurno povezan sa razvojem najranijeg hrišćanstva. Preliminarni rezultati materijala datiraju iz 4. veka, a crkva se koristila i u 5. i 6. veku.
Pošto je Konstantin I Veliki rođen u Nišu (Naissus) i potiče sa tog područja, i njegova povezanost sa Milanskim ediktom 313. godine, kada je hrišćanstvo postalo zvanično priznata religija, činili su ovo otkriće još izuzetnijim i važnijim za očuvanje i predstavljanje javnosti. Naravno, plan je propao.
- Rimski lokalitet Panik na dnu Bilećkog jezera
- Srušena pravoslavna crkva iz XVI veka u blizini Trebinja
Pored bazilike, na istom lokalitetu arheolozi su pronašli ostatke iz drugih perioda, iz gvozdenog doba, iz vremena antike i ranog srednjeg veka.
Konačna odluka
Jedno od rešenja za zaštitu i prezentovanje javnosti ovog lokaliteta bilo je da bazilika ostane in situ za posetioce i da se deo auto-puta izmesti ili da se čitava građevina premesti na alternativnu lokaciju i time bi se spomenik kulture sačuvao.
Uprkos značaju ovog lokaliteta i njegove odlične lokacije, kao i stručnom mišljenju i apelima stručnjaka i javnosti, bazilika je 2015. godine konačno prekrivena peskom i preko nje je sagrađen auto-put.
Odobrenje je stiglo od Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji je poništio odluke niškog Zavoda prema kojima je trebalo zaustaviti gradnju i zaštititi nalaz za buduća pokolenja.
Iz zavoda su stizala uverenja da je bazilika sačuvana i da postoje uslovi da se jednog dana u budućnosti konzervira i bude dostupna javnosti, arheolozi kažu da je gradnja prometne saobraćajnice u potpunosti uništila ostatke.
Nažalost, ovo nije jedini lokalitet za koji se zna da je “nestao” zbog izgradnje Koridora X. Takođe, uništeni su rimsko naselje iz 2. veka kod Vranja 2013. godine, a potom još jedna bazilika sa kriptom isto u blizini Bele Palanke 2017. godine. Verovatno su za ostale prećutali…
Izvor: Heritage i Development-led Archaeology in Serbia: the case of Corridor X
Имао сам част да будем део екипе која је истраживала ову базилику и нацртам сваки камен на локалитету. Нарочито је била импресивна крстионица од црвеног камена. Мучно је било гледати њено потоње уништење. Такође сам цртао базилику (?) са криптом код Станичења, такође затрпану. Горак осећај.
Žalosno… Bar je nešto ostalo iza nje.
Oni koji su doneli odluku da su ovi lokaliteti bezvredni i da ih treba uništiti gradnjom autoputa preko njih MORAJU — dakle ne samo da bi eventualno trebalo, nego baš moraju — najmanje 8 godina u ‘aps zbog toga. Tu nema diskusije.