Minijaturne antropomorfne figurine kulture Kukuteni

Minijaturne antropomorfne figurine kulture Kukuteni

 191 

Na severoistoku Rumunije 1981. godine otkriveno je više od 20 minijaturnih keramičkih antropomorfnih figurina u sedećem položaju na stolicama sa složenim urezanim dekoracijama. Ove figurine napravili su drevni ljudi iz kasnoneolitske i eneolitske kulture Kukuteni (Tripolje), koja je trajala od 4800. do 3000. g.pne u današnjoj Rumuniji i Ukrajini.

Postojale su “veće” i manje figurine, s tim što najveća nije prelazila više 8,6 cm. Veće figure imaju obojenu i urezanu dekoraciju.

Ukrasi na figurinama

Obojena dekoracija je crvene boje i formira niz različitih obrazaca koji pokrivaju svaku figuru od članaka do ramena. Na nekima naslikani uzorci čine trouglove na butinama; na drugima čine skupove paralelnih horizontalnih linija. Na nekoliko je traka paralelnih, dijagonalnih linija koje se provlače oko grudi, a ostatak trupa ostavlja prazan; na drugima je čitav gornji deo tela prekriven paralelnim linijama i krivolinijskim oblicima.

Obojena dekoracija je crvene boje i formira niz različitih obrazaca koji pokrivaju svaku figuru od članaka do ramena

Lica kod ovih figurina su naglašena jednostavno kratkim vodoravnim urezima za oči, prstohvatom gline za nos i malim horizontalnim urezom za usta. Skupine urezanih linija ocrtavaju prste, a pojedinačne urezane linije odvajaju noge i obeležavaju vrhove bokova.

Devet manjih figurina jedva i da imaju površinske dekoracije. To su nekoliko ureza za obeležavanje crta lica ili za razgraničavanje nogu jedna od druge. Na svim figurinama, osim na jednoj, ne postoje modelirane ruke. Izuzetak je leva ruka podignuta uz telo rukom prislonjena uz bok lica, dok je druga ruka modelirana horizontalno preko grla i ruka podupire levi lakat.

Šta su predstavljali urezi?

Neki naučnici su ove ureze protumačili kao prikaz modifikacije tela. „Mogle bi biti tetovaže“, kaže arheolog Državnog univerziteta San Franciska Dagla V. Bajleji.

Drugi kažu da su odeća ili bi mogli predstavljati nešto drugo što ne razumemo. Nikada nećemo znati sa sigurnošću, ali u nekom smislu to je nevažno. Važno je da su površinu tela koristili za komunikaciju ideja, bilo da se odnose na članstvo u grupi ili na individualni identitet”.

Figurina 4050-3900 g.pne

 “Primećuje da su ranije paleolitske figurine poput Venere iz Vilendorfa bile neobeležene i da se urezi na telima figura pojavljuju tek nakon početka neolita, kada je keramika prvi put izrađena i ukrašavana”.

U neolitu su ljudi pravili ureze na lonce i odsecali glinu…“, kaže Bejli. „Da je lonac metafora tela, taj proces graviranja mogao bi se takođe smatrati tetoviranjem.“

Iako je praksa tetoviranja mogla postojati u doba paleolita, ne postoje dokazi za tetoviranje pre 7000 godina. Možda su tek nakon ukrašavanja prvih keramičkih posuda ljudi počeli da razmišljaju o trajnim promenama u izgledu sopstvene kože.

U jugoistočnoj i centralnoj Evropi, jedan od najupečatljivijih utisaka koje su figurine ovog perioda stvorile je raznolikost prikaza tela – načina na koji se tela različito pojavljuju u svakom odvojenom regionalnom ili hronološki sukcesivnoj grupi.

Takav je slučaj sa antropomorfnim figurinama vinčanske kulture i njoj srodnih kultura. One su veoma raznolike (naga i obučena ljuska figura; figure u zgrčenom, klečećem i sedećem stavu; žena s detetom u naručju, hermafroditi, grbavci, blizanci, dvoglave figure, svirači, maskirane figure).

Podelite sadržaj na
fb-share-icon0
Tweet 20

Urednik

One thought on “Minijaturne antropomorfne figurine kulture Kukuteni

  1. Starcevacka kultura, koja je naziv dobila po lokalitetu Starcevo, razvila se u veoma vaznom periodu napretka covecanstva, kada je pocela proizvodnja hrane. Pocetkom neolita ljudi su jos uvek ziveli u grupama, koje su cinili clanovi porodice, prikupljali su hranu u sezonskim pohodima i polako se privikavali na zivot na jednom mestu. Starcevacka kultura je donela znanja koja ce biti veoma znacajna za naredni period. Ljudi su ziveli u zemunicama i nadzemnim kucama, pravili su izuzetno kvalitetnu keramiku tankih zidova, ukrasenu geometrijskim motivima, statue stubaste forme, koje podsecaju na vincanske figurine . Na vezu izmedu starcevacke i vincanske kulture upucuju oblici keramike i figurine, kao i stambeni objekti i teritorija koju su obuhvatale, iako u arheologiji postoji i druga hipoteza o nastanku vincanske kulture, po kojoj je znacajnu ulogu imao uticaj ili migracija sa jugoistocnog Balkana.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

error

ZAPRATITE I PODELITE SADRŽAJ