Švajcarski naučnici su uspeli da rekonstruišu klimu antičkog sveta koristeći male drvene artefakte ili etikete koje su bile zakačene na mumijama.

Projekat koji finansira Švajcarska nacionalna fondacija za nauku (SNSF) koristila je oznake sa mumija kako bi rekonstruisali klimu rimskog Egipta.

Etikete na mumijama

Oznake za mumije su male etikete napravljene od drveta, fajansa ili slonovače. Etikete su bile pričvršćene na mumijama tokom ptolemejskog i rimskog perioda.

Etiketa bi uglavnom imala natpis na grčkom ili demotičkom jeziku (a ponekad i hijeratskim ili hijeroglife). Natpis bi otkrio imena pokojnika, njihovu porodicu ili kratku molitvu za zagrobni život. Etikete su korišćene kao sredstvo za identifikaciju pokojnika nakon procesa mumifikacije kako ih ne bi balzameri pomešali tokom transporta na nekropolu radi sahrane.

• Arheolozi strahuju da će klimatske promene ugroziti drevne artefakte koje čuva Hadrijanov zid u Engleskoj
• Zašto su Vikinzi misteriozno nestali u 15. veku sa Grenlanda?
• Stari Rimljani su koristili olovo za sve i svašta što je bilo opasno po zdravlje ljudi

Ove male etikete bi čak mogle da igraju ulogu jeftine zamene za pogrebne stele. Na to ponekad ukazuje njihov oblik i činjenica da se mogu identifikovati kao wy.t or στήλη ili „stela“.

Rekonstrukcija klime u prošlosti

Tokom istorije, klima na Zemlji je pretrpela prirodne fluktuacije. Iako beznačajne u poređenju sa sadašnjom krizom, ove fluktuacije bi ipak bile dovoljne da naprave i unište imperije. Prema novijim studijama, one bi prvo doprinele usponu Rimskog carstva, a zatim njegovom padu. Zato su naučnici sa SNSFa rešili da rekonstruišu klimu drevnog Egipta pod rimskom upravom u pokušaju da bolje shvate efekte koje je promena klime imala na istoriju regiona ili carstva.

Istraživači su u novoj studiji analizirali prstenove drveća na drvenim etiketama u procesu poznatom kao dendroklimatologija. Ovo otkriva mnoštvo klimatskih podataka, jer su prstenovi drveća širi kada uslovi pogoduju rastu i uži kada su vremena teška tokom perioda suše.

Rezultati studije objavljeni su u International Journal of Wood Culture. Za potrebe studije istraživači su analizirali 300 etiketa. Tražili su odgovarajuće sekvence kako bi dali širi uvid u to kakva je klima bila u oblastima istočnog Mediterana, u današnjem Libanu, na grčkim ostrvima, ili ušća Nila tokom perioda rimskog Egipta (30.g. pne – 641. godine n.e).

• Arheolozi se nadaju da će naći Kleopatrinu grobnicu u tunelima ispod egipatskog hrama

„Zato su etikete mumija idealne za naše potrebe“, objašnjava Fransoa Blondel, arheolog sa Univerziteta u Ženevi. „Ne samo da ih ima na hiljade u muzejima širom sveta, već se prave od mnogo različitih vrsta drveća, kao što su bor, čempres, kedar i kleka”.

Ovde ima nekoliko dobrih godina i nesrećni niz suša, ali stvarni datumi su još uvek nejasni, objašnjava Fransoa Blondel. „Još ne možemo da dodelimo precizan datum prstenovima i događajima koje snimaju“.

Sledeći korak napred će stoga biti lociranje ovih događaja u istoriji. Uz sreću, naučnici će pronaći primerak koji se može datirati. Zatim, tražeći preklapanja sa drugim oznakama iz iste vrste drveća i regiona, trebalo bi da budu u mogućnosti da odrede tačan datum. Ako ne, moraće da pribegnu radiokarbonskom datiranju.

---