Evropljani jeli mumije pre 500 godina
Zašto su ljudi mislili da je kanibalizam dobar za njihovo zdravlje? Odgovor se može naći u nekim najbizarnijim događajima tokom evropske istorije, u vreme kada su Evropljani bili opsednuti egipatskim mumijama. Njihova opsednutost je išla toliko daleko da su jeli mumije.
Ljudi su verovali da će izmrvljeni i sa posebnim ukusom ljudski ostaci da izleče bilo šta, od bubonske kuge do glavobolje.
Mumije ili leševi drevnih Egipćana bili su predmet fascinacije u srednjem veku, pa sve do 19. veka.
Mumija kao lek za sve bolesti
Jako je bizarno to da su ljudi verovali da mumije leče mnoge, ako ne i sve bolesti. To verovanje ih je teralo vekovima da unose nešto što je imalo užasan ukus.
Mumija je bila je lekovita supstanca koju su vekovima konzumirali bogati i siromašni. Izmrvljeni ostaci mumija, donetih iz egipatskih grobnica u Evropu, bili su dostupni u apotekarskim radnjama.
Do 12. veka apotekari su koristili mlevene mumije zbog njihovih „lekovita svojstva“. Mumije su bile propisani lek narednih 500 godina.
U svetu bez antibiotika, lekari su prepisivali izmrvljene lobanje, kosti i meso za lečenje bolesti od glavobolje do smanjenja otoka ili lečenja kuge.
Nisu svi bili ubeđeni u lekovita svojstva, odnosno u poreklo mumije. Gi de la Fonten, kraljevski lekar, sumnjao je da je mumija koristan lek i video je falsifikovane mumije napravljene od mrtvih seljaka u Aleksandriji 1564. godine. Shvatio je da se ljudi mogu prevariti. Nisu uvek konzumirali ni prave drevne mumije.
Ono što je tada bilo jasno jeste da je postojala potražnja za mrtvim ljudskim mesom koje bi se koristilo u medicini. Međutim, zalihe pravih egipatskih mumija nisu to mogle zadovoljiti.
Apotekari i travari su još u 18. veku izdavali lekove za mumije.
Mumije nisu bile dovoljno dobar lek
Nisu svi lekari mislili da su suve i stare mumije daju najbolji lek. Neki lekari su verovali da sveže meso i krv imaju vitalnost koja nedostaje davno mrtvim ljudima.
Tvrdnju da je sveže najbolje su se uverili i najplemenitiji među plemićima. Engleski kralj Čarls II uzimao je lekove napravljene od ljudskih lobanja nakon što je doživeo napad. Do 1909. godine lekari su obično koristili ljudske lobanje za lečenje neuroloških stanja.
Za kraljevsku i društvenu elitu, jedenje mumija izgledalo je kao kraljevski odgovarajući lek, jer su lekari tvrdili da je mumija napravljena od faraona. Kraljevi su jeli kraljeve.
Zabave sa pravim mumijama ili nepoštovanje
Do 19. veka ljudi više nisu konzumirali mumije da bi izlečili bolest, ali su viktorijanci priređivali „žurke razmotavanja“ na kojima bi se egipatski leševi odmotavali radi zabave na privatnim žurkama.
Prva Napoleonova ekspedicija u Egipat 1798. godine izazvala je evropsku radoznalost i omogućila putnicima iz 19. veka u Egipat da vrate čitave mumije u Evropu kupljene sa ulice u Egiptu.
Hirurg Tomas Petigru 1834. godine razmotao je mumiju na Kraljevskom koledžu hirurga. U njegovo vreme, obdukcije i operacije su se odvijale javno, a ovo odmotavanje je bilo samo još jedan javni medicinski događaj.
Prva otvaranja mumija bila su barem iz medicinskih razloga. Dok posle više to nije bilo tako.
Ubrzo mumije nisu bile „zanimljive“ za medicinsko istraživanje. One nisu bile lekovite, već uzbudljive. Domaćin večere koji je mogao da zabavlja publiku dok je odmotavao bio je dovoljno bogat da poseduje pravu mumiju.
Uzbuđenje kada se vidi osušeno meso i kosti kako se pojavljuju dok se zavoji skidaju značilo je da su ljudi hrlili na ove odmotavanje, bilo u privatnoj kući ili u pozorištu nekog učenog društva. Jako piće značilo je da je publika bila glasna i zahvalna.
Prokletstvo mumije
Zabave za odmotavanje mumija završile su se kada je počeo 20. vek. Sablasna uzbuđenja delovala su neukusno, a neizbežno uništavanje arheoloških ostataka delovalo je za žaljenje.
Zatim je otkriće Tutankamonove grobnice 1922. godine podstaklo pomamu koja je oblikovala art deco dizajn u svemu. Od motiva vrata u zgradi Krajsler do oblika satova koje je dizajnirao Kartije. Iznenadna smrt 1923. lorda Karnarvona, sponzora Tutankamonove ekspedicije, nastala je prirodnim uzrocima, ali je ubrzo pripisana novom sujeverju, „mumijinom prokletstvu“.
Danas je aktuelno i profitablino crno tržište krijumčarenja antikviteta, među kojima su i mumije. Ono vredi oko 3 milijarde dolara.
Nijedan ozbiljan arheolog ne bi odmotao mumiju i nijedan lekar ne bi predložio da je pojedu. Ali mamac mumije ostaje jak. Još uvek se prodaju, još uvek se eksploatišu i još uvek su, nažalost, roba.
Ovaj članak je prvobitno objavljen na The Conversation, pod Creative Commons licence.
