03/12/2022

Otkriće ostataka sveštenika (foto: Arheološki park Pompeja)

Italijanski arheolozi su otkrili retko dobro očuvane ljudske ostatke rimskog sveštenika u Pompeji. Na lobanji ovog sveštenika delimično se očuvala kosa i vidljivo je njegovo uvo.

Skeletni ostaci su pripadali Marcusu Veneriusu Secundiu koji je umro u 60-im godinama pre erupcije Vezuva 79. godine.

Prema saopštenju iz Arheološkog parka Pompeja, stručnjaci su otkrili ljudske ostatke na nekropoli Porta Sarno, istočno od drevnog centra grada. Natpis na grobu tog čoveka identifikuje ga kao Marcus Venerius Secundio. Čovek koji je prvo bio rob, a kasnije je postao sveštenik.

Delimično očuvana kosa (foto: Arheološki park Pompeja)

Drugačija pogrebna praksa?

Skeletni ostaci pokazuju znakove delimične mumifikacije, što ukazuje na to da je Secundio možda bio balsamovan pre sahranjivanja. Stari Rimljani koristili su određene tkanine za očuvanje tela, a naučnici su u grobnici pronašli ostatke materijala koji izgledaju kao tkanina.

Ovaj nalaz je jedinstven, jer su Rimljani obično kremirali ostatke odraslih. Dok su skeletne sahrane bile rezervisane za malu decu i odojčad. Dve urne, od kojih je jedna nosila oznaku Novia Amabilis ili „ljubazna žena“, pronađene su u Sekundiovoj grobnici.

Secundio je služio kao čuvar Venerinog hrama nakon što je stekao slobodu od ropstva. Natpisi na njegovoj grobnici ukazuju na to da je vodio ludi ili pozorišne predstave, na latinskom i grčkom, čime je istraživačima dao potvrdu da su se oba jezika u Pompejima koristila.

Secundiova grobnica (foto: Arheološki park Pompeja)

Monumentalne razmere Secundiove grobnice ukazuju na to da je do smrti stekao određeni društveni i ekonomski status.

Od 2012. godine, Veliki pompejski projekat, tekuća inicijativa za očuvanje lokaliteta i nalaza, koju u velikoj meri finansira Evropska unija, otkrio je zapanjujući niz blaga u drevnom gradu, od štanda brze hrane koji je služio puževe i ribu do čarobnjačkog pribora. Do danas su stručnjaci istražili oko dve trećine lokaliteta od 165 hektara.

Činjenica da je Secundio sahranjen, a ne kremiran, u suprotnosti je sa dugogodišnjom idejom da su se rimski pogrebni obredi poštovali strogo iz straha kako se ne bi izazvao gnev bogova. Ako je sam izabrao ovaj način sahrane, to bi moglo značiti da je postojala određena ideološka sloboda (u Pompeji)”, kaže Llorenc Alapont, arheolog sa Universidad Europea de Valencia, koji je učestvovao u iskopavanjima.

close

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Translate »