Najstarije figuralne tetovaže na svetu otkrivene su na 5000 godina starim mumijama
Zahvaljujući specifičnoj suvoj klimi Egipta prirodno su se očuvale mumije, a na njima i oko 5000 godina stare figuralne tetovaže. Tetovaže životinja i motiva otkrivene su tek nedavno na telima mumija iz predinastičkog Egipta (3351-3017. g. p.n.e.). Mumije su pronađene pre oko 100 godina u Egiptu, a danas se nalaze u Britanskom muzeju.
Britanski arheolog Sir Ernest u potrazi za mumijama
Na prelazu iz 19. u 20. vek na tlu Egipta intenzivno su se vršila arheološka iskopavanja. U to vreme jedan od istraživača bio je čuveni britanski arheolog Sir Ernest Alfred Tompson Volis Badž koji je predvodio kampanje u ime Britanskog muzeja. U svojoj knjizi Badž piše kako mu je ogromna želja bila da pronađe očuvano telo „Egipćanina“ iz predinastičkog perioda.
Pod terminom-predinastički podrazumevalo se telo starije od čak 5 milenijuma. Iako je uveliko istraživao predinastičke grobove, on se žailo kako su gotovo svi pokojnici bili u lošem stanju očuvanosti.
Međutim ovaj domišljati arheolog je poput svojih kolega (kako njegovih savremenika, tako i današnjih arheologa) održavao komunikaciju sa lokalnim stanovništvom. Kada se naučnik nađe na tuđoj teritoriji u potrazi za bilo kakvim znanjem sasvim je poželjno upoznati se sa ljudima koji tu oduvek žive. Oni će često i vrlo rado, mada nekada pod uslovom novčane nadoknade, biti od neprocenjive koristi. Badž je trgovao sa lokalnim stanovništvom koje je posredstvom svog rada ili planskog divljeg kopanja dolazilo da mnogih artefakata koji su kasnije prodavani istraživačima.
- Najstariji alati za tetoviranje pronađeni su na lokalitetu u Tenesiju
- Zaleđeni u vremenu: Tetovaže na mumijama kulture Pazirik
- Moderna tehnologija je omogućila da se zaviri ispod mumije kralja Amenhotepa I
U trenutku kada je Badž gubio nadu da će doći do otkrića očuvanog tela jedan Egipćanin ga je obavestio kako je sa svojim prijateljima pronašao grobove sa interesantnom keramikom, kremenim alatkama i najvažnije, dobro-očuvanim mumijama. Ubrzo potom je došao na lokaciju i uverio se da su mumije u odličnom stanju. Počeo je sa iskopavanjem i na svetlo dana izneo je ukupno 6 mumija.
Pogrebna praksa prirodno mumificiranih ljudi
Specifični uslovi sahrane u širem kontekstu suve egipatske klime doveli su do prirodne mumifikacije ovih ljudi. Naime grobovi su bili plitko ukopani u pesku. Tela su najčešće polagana gola u zgrčenom položaju sa jednostavnim grobnim prilozima. Praktikovalo se i umotavanje pokojnika raznoraznim asurama. Topao pesak izvlačio je vodu iz njihovih tela odmah po pohranjivanju. Kasnije bi se ona osušila i izdržala test vremena sve do naših dana.
Interesantna je činjenica da su verovatno Egipćani bili svesni da sahranjivanjem na ovaj način dolazi do očuvanja tela. Vrlo je moguće da je to znanje igralo veoma važnu ulogu u formiranju njihove percepcije zagrobnog života i ophođenja prema telu nakon smrti u periodima koji su nadolazili.
Tetovaže na mumijama iz Gebelejna
Sa druge strane mi se takođe možemo zahvaliti prirodi Egipta zato što su uz sačuvanu kožu došle i sačuvane tetovaže. Tetovaže su konstatovane na dve individue, ženi i muškarcu. U pitanju je relativno novo otkriće pomoću infracrvenog snimanja. Pribeglo se i radiokarbonskom datovanju mumija i dobijeni datum odgovara drugoj polovini 4. milenijuma.
Tetovirani muškarac iz Gebelejna u gornjem predelu svoje desne ruke ima 2 figure koje su interpretirane kao divlji bik (Bos primigenius) i berberska ovca (Ammotragus iervia). Uprkos tome što su ovo trenutno samo pretpostavke i postoje alternativne interpretacije ovih životinja, ono što je fascinantno je sama činjenica da su ovi ljudi praktikovali figuralno i po svemu sudeći prilično sofisticirano tetoviranje u toliko dubokoj prošlosti.
Na desnoj ruci ženske mumije konstatovano je više tetovaža. U predelu ramena nalaze se 4 oznake u obliku latiničnog slova ’’S’’ u kontinuitetu, a niže jedna poprilično jednostavna linija koja se pri kraju krivi pod uglom od 90 stepeni. Analize su pokazale da je kao pigment najverovatnije korišćena čađ možda u kombinaciji sa drugim materijalima.
Neminovno je zapitati se zašto su žitelji predinastičkog Egipta odlučili da se tetoviraju? Ovde postoji mnogo više kulturnih implikacija za razliku od drugih praistorijskih mumija čije su tetovaže verovatno od apotropejskog ili medicinskog značaja, ali i od društvenog značaja. Međutim, na osnovu radikarbonskog datovanja, znamo da su tetovaže iz Gebelejna približne starosti kao tetovaže na Eciju (3370-3100 g. p.n.e.) i stoga se mogu smatrati među najstarije očuvanim figuralnim tetovažama na svetu.
- Kako se lečio Ledeni čovek-Eci najpoznatija Alpska mumija
- Proces prirodne mumifikacije mrtvih u Evropi je stariji nego što se ranije mislilo
Treba imati u vidu sam dizajn tetovaža koji se potencijalno može dovesti u korelaciju sa predinastičkom percepcijom religije i duhovnosti. Drugi razlog je taj što su u Egiptu pronalažene figurine i keramika iz predinastičkog perioda sa dizajnom koji odgovara tetovažama na obe mumije.
Interpretacija tetovaža
Vezano konkretno za slučaj tetovirane žene pronađena je oslikana posuda ukrašena sa 4 znaka ’’S’’ i figurom koja u ruci drži objekat sličan onoj liniji sa zakrivljenim vrhom na njenoj desnoj ruci. Ovi simboli gotovo sigurno igraju određenu ulogu u predinastičkom društvu. U suprotnom zašto bismo ih nalazili u isto vreme i na artefaktima i na koži u vidu tetovaže? Pronađene su i predinastičke figurine ukrašene motivima rogatih životinja sličnim tetovažama mumificiranog muškarca.
Tetovirani muškarac preminuo je veoma mlad najverovatnije od posledica uboda u leđa. Do ovog zaključka naučnici su došli 2012. godine i povodom toga fizički antropolog dr Denijel Antonin kaže sledeće: ’’Postoji rana na površini njegove kože koju su ljudi mogli da vide prethodnih 100 godina, ali samo putem uvida u unutrašnjost njegovog tela videli smo da je lopatica oštećena kao i rebro ispod nje. Sve ovo implicira na nasilnu smrt.’’ Fragmenti oštećenih kostiju verovatno su oštetili unutrašnje organe što je dovelo da smrti ovog mladića. Imao je svega oko 19 godina u trenutku smrti što nas navodi da pomislimo kakve bi sve tetovaže mogao da ima u slučaju da je poživeo duže.
Buduća istraživanja će proširiti ova oskudna znanja o tetoviranju u predinatičkom periodu i pomoći da se bolje upoznamo sa njihovom fascinantnom kulturom iz koje je začet svima dobro poznat grandiozni dinastički Egipat.
Uredila: Maja Miljević-Đajić
Izvori: Natural mummies from Predynastic Egypt reveal the world’s earliest figural tattoos
