Arheolozi su ponovo, nakon više od jednog veka, analizirali najstarije poznate slamke za piće iz grobne humke u blizini Majkopa na Kavkazu. Arheološka iskopavanja sprovedena davne 1897. godine donela su otkriće zlatnih i srebrnih slamki. Tumačenje namene ovih predmeta u prošlosti bilo je različito. Međutim, ponovna analiza ukazuje da su one možda služile za zajedničko ispijanje piva.

Prvobitno tumačenje ovih slamki je bilo da su one predstavljale žezla ili skiptare, ali i stubove za podupiranje nadstrešnice.

Humka Majkop je iz bronzanog doba i jedna je od najbogatije opremljenih praistorijskih humki na severnom Kavkazu. Arheološka iskopavanja od strane Nikolaja Veselovskog, pre više od 100 godina, donela su otkriće zlatnih i srebrnih slamki i ukrasnih figurica bikova.

U humci, gde su slamke otkrivene, bile su sahranjene tri osobe i stotine dragocenih predmeta.

• Halštatski rudari konzumirali su plavi sir i pivo pre 2.700 godina pokazale su analize drevnog izmeta
• Prva zdravica pre više od 5.000 godina

Ponovna analiza ovih slamki otkrila je nešto drugo na osnovu analogija sa slamkama sa Bliskog istoka iz 3. i 2. milenijuma pne.

Studiju je sproveo Institut za istoriju materijalne kulture Ruske akademije nauke u Sankt Peterburgu. Tamo su istraživači proučavali dugačke srebrne i zlatne slamke „skiptre“ koje se datuju pre više od 5.000 godina.

Otkriveno je 8 slamki dugačkih preko 1 m. Na sebi su imale filtere za uklanjanje nečistoće i figurice bikova na vrhu.

Namena slamki

Na osnovu biljnih ostataka unutar jedne slamke, odnosno ječmenog skroba, istraživači su pretpostavili da su slamke služile za zajedničko ispijanje pića, moguće piva.

Praksa zajedničkog ispijanja piva bila je uobičajena u ranoj mesopotamskoj civilizaciji Sumera oko 3. milenijuma pre nove ere. Postoje umetničkim svedočanstva dugih slamki postavljenih u posude za zajedničko ispijanje.

Na Bliskom istoku, fermentacija ječma u pivo verovatno se datuje u kulturi Natufijen, pre oko 13.000 godina. Odnosno, datuje se nekoliko milenijuma pre pripitomljavanja žitarica.

Dr Trifonov i njegov tim su identifikovali nekoliko ključnih sličnosti sa takvim sumerskim slamkama za pivo. Većina njih ima metalne cediljke koje pomažu u filtriranju nečistoća što odgovara slamkama iz Majkopa.

Iako to ne znači da su slamke za piće izmišljene na Kavkazu, to implicira kontakte na velike udaljenosti i da su sredinom 4. milenijuma p.n.e. ovi predmeti postali deo lokalne pogrebne prakse.

„Ako je interpretacija tačna, ove fensi sprave bi bile najstarije očuvane slamke za piće do danas, jer su stare preko 5.000 godina“, dodao je dr Trifonov.