Italijanski arheolozi otkrili su skeletne ostatke devet neandertalaca. Njih su hijene navodno lovile i ubile u njihovom brlogu oko 100 kilometara jugoistočno od Rima.

Ostaci neandertalaca, koji se sastoje od lobanje i slomljene vilične kosti, pronađeni su u pećini Guatari. Pećina je već stekla reputaciju zbog prisustva fosila ovih udaljenih rođaka, a koji su slučajno pronađeni 1939. godine.

• Novi dokazi: Neandertalci sahranjivali svoje mrtve
• Ko su bili PRVI ljudi

Naučnici iz Arheološkog instituta Latina i Univerziteta Tor Vergata u Rimu rekli su da ostaci sedam odraslih muškaraca, jedne žene i jednog deteta.

Arheolozi veruju da se radi o neandertalcima koji nisu živeli istovremeno. Neke kosti mogu biti stare od 50.000 do 68.000 godina, dok se veruje da su najstariji ostaci stari oko 100.000 godina.

Otkriće velikog broja neandertalaca

„Ovo je spektakularno otkriće“, rekao je Mario Rolfo, profesor arheologije sa Univerziteta Tor Vergata. „Kolaps, možda uzrokovan zemljotresom, zapečatio je ovu pećinu više od 60.000 godina, čime je sačuvao ostatke koji su ostali unutra desetinama hiljada godina.“

Istraživači su pronašli tragove povrća pored ljudskih ostataka i ostatke nosoroga, džinovskih jelena, divljih konja i, naravno, divljih hijena.

Prema istraživačima, hijene su ubile većinu neandertalaca. Potom su ih odvukle nazad u pećinu koju su pretvorile u svoju jazbinu. Jednom ušavši, životinje su pojele svoj plen.

• Arheolozi u pećini blizu Majdanpeka otkrili fragment vilice neandertalca
• Prvi nalaz neandertalaca iz Srbije

„Neandertalci su bili plen ovih životinja“, rekao je Rolfo. „Hijene su ih lovile, posebno najugroženije, poput bolesnih ili starijih osoba.“

Čak i pre nego što su ovi svirepi predatori zaposeli pećinu, stručnjaci ne isključuju mogućnost da su je neandertalci svojevremeno učinili svojim domom.

DNK analiza

Rolfo je objavio da je njegov tim istraživača nameravao da analizira DNK ovih pojedinaca kako bi razumeo njihov način života i istoriju.

Preliminarna analiza zubnog kamenca otkrila je da je njihova prehrana bila raznolika. Prvenstveno su konzumirali žitarice, što je doprinelo rastu njihovog mozga.

“To je izvanredno otkriće o kojem će pričati ceo svet”, rekao je italijanski ministar kulture Dario Frančeskini. „Ova otkrića pomoći će obogaćivanju studija o neandertalcima.“

Neandertalci su naseljavali Evroaziju, od atlantske obale do planina Ural, od pre oko 400.000 godina do pre nešto više od 40.000 godina, a potom su nestali nakon što se naša vrsta modernih anatomskih ljudi tu pojavila. Prošle godine skeletni ostaci i kamene alatke pronađene u Bugarskoj otkrili su da su moderni ljudi i neandertalci istovremeno bili prisutni u Evropi nekoliko hiljada godina, dajući im dovoljno vremena za biološku i kulturnu interakciju.