Drevno mesto ili biblijski grad Megido, nalazi se u današnjem Izraelu. Dominiralo je strateškim prolazom na glavnim međunarodnim vojnim i trgovačkim putevima skoro šest milenijuma, od 3000. p.n.e. do 1918. godine. Sa pogledom na dolinu Jezrel, ovo mesto je bilo svedok brojnih odlučujućih bitaka koje su promenile tok istorije, čime je dobilo figurativno ime Armagedon (od Har-Megido, ili ‘Tel Megido’) koje je prvi put skovano u Knjizi Otkrivenja. Arheološka istraživanja se sprovode više od 100 godina.

Najranija zabeležena bitka u istoriji drevnog Bliskog istoka, kod Megida, dogodila se u prvoj polovini 15. veka p.n.e. kada su snage egipatskog faraona Tutomza III okupirale utvrđeni grad. Posle sedmomesečne opsade, grad se predao i prepustio faraonu. U svoje kraljevstvo uključio je Hanan kao provinciju.

Arheološka  istraživanja drevnog grada Megida

Megido je mesto naučnih istraživanja već 115 godina. Tokom dugih sezona iskopavanja otkriven je neviđeni broj spomenika, uključujući palate, hramove i gradske zidine iz bronzanog i gvozdenog doba (oko 3300-586. g.p.n.e.).

Prva iskopavanja su bila između 1903. i 1905., a njih je sproveo Gotlib Šumaher za Nemačko društvo za proučavanje Palestine.

• Gde je grobnica Isusa Hrista?
• Pronađeno „skriveno poglavlje“ teksta u Bibliji
• Potvrđen najstariji pomen Boga na olovnoj pločici

Orijentalni institut Univerziteta u Čikagu je 1925. godine obnovio iskopavanja u Megidu. Ovaj veliki poduhvat, koji je sukcesivno vodio C. Fišer, P.L.O. Gaja i G. Lauda, nastavljeno je do izbijanja Drugog svetskog rata 1939. godine. Ova iskopavanja su otkrila dvadeset glavnih nivoa naseljavanja, pokrivajući čitavu istoriju lokaliteta.

Najvažniji ostaci bili su sakralni kompleks, monumentalna utvrđenja i kapije, impresivni vodovodni sistemi lokaliteta, razne palate i takozvane „solomonske štale“

Jigael Jadin je sproveo nekoliko kratkih sezona iskopavanja u Megidu 1960-ih i u ranim 1970-im u ime Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. Delimično je otkrio monumentalnu palatu, koja se uglavnom pripisuje kralju Solomonu, u pokušaju da razjasni komplikovane stratigrafske probleme vezane za ostatke iz gvozdenog doba na lokalitetu.

Međutim, neočekivano novo otkriće iz 2016. godine zapanjilo je arheologe. Arheolozi su otkrili netaknutu grobnicu koja je datovana u kasniju fazu srednjeg bronzanog doba, oko 1700-1600. godine pre nove ere. To je vreme kada je moć hananskog Megida bila na vrhuncu i pre nego što je vladajuća dinastija propala pod silom Tutmozove vojske.

Kraljevska grobnica u Megidu

Otkriće ove grobnice delovalo je kao misterija kada su arheolozi počeli da primećuju pukotine na površini iskopavanja pored palata iz bronzanog doba koje su otkrivene 1930-ih godina. Zatim, 2016. godine, arheolozi su naišli na podzemni hodnik koji vodi do pogrebne komore.

Pogrebna odaja je sadržala netaknute posmrtne ostatke tri osobe: deteta između 8 i 10 godina, žene u srednjim tridesetim i muškarca između 40 i 60 godina. Žena je bila ukrašene zlatnim i srebrnim nakitom, uključujući prstenje, broševe, narukvice i igle. Muško telo je otkriveno sa zlatnom ogrlicom i krunisano zlatnom dijademom, a svi predmeti pokazuju visok nivo veštine i umetnosti.

Značajno je otkriće grobnice, ne samo zbog niza bogatstava pronađenih u njoj, već i zbog potencijalnog uvida u kraljevsku dinastiju koja je vladala ovim moćnim centrom pre njegovog osvajanja od strane Tutomoza III početkom 15. veka p.n.e.

Biblijska misterija – Armagedon

Poznata je legenda o Armagedonu u Bibliji, koja prvobitno govori o mestu kao Megido, koje je navodno sagradio kralj Solomon sredinom 10. veka pre nove ere. Solomon je zabeležen samo u Svetom pismu, ali Megido se pominje u mnogim drugim drevnim tekstovima, kao što su zapisi egipatskog faraona Tutmoza III.

Armagedon potiče od hebrejskog Har Megido, što znači humka ili planina Megido. U srednjem veku, nakon što su prošle kroz više jezika, ove dve reči su se transformisale u Harmagedon i odatle u Armagedon. U Novozavetnoj Knjizi Otkrivenja, Armagedon je svedok konačne bitke između sila dobra i zla pre Sudnjeg dana, otuda i njegova moderna upotreba kao sinonim za smak sveta.

Neobjašnjiva katastrofa

Još jedno sporno pitanje proizašlo je iz starijeg arheološkog sloja koji je otkrio skelete koji su bili crni od vatre i polomljeni. Šta je uništilo Megido? Jedan istraživač iz 1930-ih pretpostavio je „nasilnu opsadu i vatru nadolazećih Filistejaca, verovatno oko 1190. godine pre nove ere“. Postojanje Filistejaca potvrđeno je arheološkim dokazima na drugim mestima. Međutim, nikakvi vrhovi strela ili drugo oružje nisu pronađeni u ili blizu brda Megida. Niti je na skeletima bilo tragova povreda od mačeva.

• Vavilonska opsada Jerusalima potvrđena analizom požara
• Pronađen monah okovan gvozdenim lancima

Erik Klajn i drugi istraživači sugerišu da je došlo do velikog zemljotresa. Oni se svakako dešavaju u istočnom Mediteranu, na primer, u Jerihonu 31. p.n.e. i 1927. godine nove ere. Međutim, poznato je da je drevne zemljotrese teško potvrditi bez savremenih pisanih zapisa. Jedina izvesnost, jeste da je uništenje „bilo Armagedon za stanovnike, bez obzira na to ko ili šta god da ga je izazvao”, tvrdi Erik Klajn autor knjige “Digging up Armageddon: The search for the Lost City of Solomon”.

Megido je konačno napušten nešto pre 300. godine pre nove ere.  Jedan naučnik je predložio da je Aleksandar Veliki uništio grad, „ali nema dokaza za takvu filmsku završnicu“, tvrdi Klajn. Verovatnije je da je Aleksandrova vojska marširala pored visoke nenaseljene humke, nesvesna njenog već istorijskog značaja.