Antički bar u Pompeji (foto: Parco Archeologico di Pompei.)

Arheolozi su u antičkom gradu Pompeji pronašli bar, odnosno štand brze hrane i pića, ukrašen freskama.

Pompeja je bila veoma uspešan i napredan grad pre nego što ga je uništila erupcija vulkana Vezuv 79. godine. Ova prirodna katastrofa zabeležena je kao jedna od najvećih u ljudskoj istoriji, a vulkanska erupcija ubila je preko 2,000 ljudi i životinja.

Vulkanski pepeo koji je prekrio grad, doveo je do toga da vreme za njegove stanovnike stane, a arheolozima je pružilo obilje podataka o životu antičkih ljudi.

Ruševine u Pompeji su prvi put otkrivene u XVI veku, ali su iskopavanja počela tek 1748. godine. Pompeja je jedno od najposećenijih i najduže iskopavanih arheoloških nalazišta na svetu.

Štand “brze hrane”

Arheolozi su nedavno otkrili dobro očuvan 2,000 godina star štand brze hrane ili antički bar u Pompeji zajedno sa logom. Štand koji je bio dekorisan freskama pronađen je u jednoj od 150 termopolija (thermopolia-množina)-rimskih kuhinja ili barova brze hrane u oblasti grada Regio V. Ova oblast zauzima 50 neistraženih hektara severno od arheološkog parka Pompeje.

Termopolija je grčkog porekla i u prevodu znači “mesto na kome se prodaju topla jela i pića”.

Arheolog čisti termopolijum (foto: Parco Archeologico di Pompei.)

Hrana i piće su se nalazili u velikim dolijama (posudama ili kontejnerima) ugrađenim u zidnu tezgu. Štandovi brze hrane su bili uobičajena pojava u rimskom svetu. Na njima je srednja i niža klasa obedovala van kuće.

Analize slika na tezgi, barem delimično, prikazuju namirnice i pića koja su se zapravo prodavala u thermopoliumu-u. Na slikama na tezgi nalaze se dve patke, i zaista je u jednom od kontejnera pronađen deo pačje kosti. Potom svinja, koza, riba i puževi, što ukazuje na veliki izbor proizvoda životinjskog porekla koji se pripremao.

U starom Rimu, štandovi za “brzu hranu” služili su siromašnima koji nisu mogli sebi da priušte izgradnju kuhinja u svojim domovima. Meniji su obično uključivali krupni hleb sa slanom ribom, pečenim sirom, sočivom i kuvanim začinjenim vinom. Posetiocima ovih prodavnica ostali su se rugali i bili su prezirani od strane elite.

Freska sa štanda “brze hrane” (foto: Parco Archeologico di Pompei.)

Samo 40 % niže klase i 66 % onih iz srednje klase u oblasti Vezuva imalo je ognjište na kojim su kuvali. Što znači da su se prosečni građani radničke klase oslanjali na ove štanodove za izdržavanje. Otkriće termopolije pokazuje kako bi se obični ljudi hranili jednostavnijim obrocima hleba, sireva, mahunarki i bokala vina.

Izvor: Parco archeologico di Pompei

close

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Translate »