Arheolozi su otkrili čudnu sahranu mumije tokom iskopavanja hrama Tutmoza III. Pre 4.000 godina žena je bila sahranjena licem nadole, a njen je grob bio zapečaćen kako se ne bi ona „digla iz groba“.

Način sahrane ukazuje da su je se njeni savremenici plašili tokom života. Ovo je prvi primer takve sahrane iz starog Egipta.

Špansko-egipatski tim na čelu sa Mirijam Seko otkrio je misterioznu sahranu mumije zapadno od Luksora. Mumija je pripadala ženi od 40 godina.

Njeno telo je postavljeno licem nadole u grobnici, a ćerpič i krečnjački kamen su  bili postavljeni na drveni kovčeg, koji je vremenom praktično nestao. Što znači da neko nije hteo da se ona „digne iz groba“.

„Veoma je intrigantno. Mora da je to bila neka vrsta kazne ili su se plašili te žene koju su smatrali vešticom“, rekla je za ABC egiptolog Mirjam Seko i rukovodilac skopavanja.

Mumija je u grobu imala samo dve posude pored nogu. Groblje se nalazi u Tebi, i korišćeno je tokom 11. dinastije i na početku Novog kraljevstva.

Jedinstvena sahrana u starom Egiptu

Vekovima kasnije, slične metode će se koristiti u Evropi kako bi se osiguralo da pojedine osobe, koje se smatraju zlima ili koji su pretrpeli okrutne bolesti ne izađu iz svojih grobova. Ima primera iz rimskog doba i brojniji su na srednjovekovnim grobljima u istočnoevropskim zemljama.

• Arheolozi pronašli grobove “vampira”
• Pljačkaši grobova stavili su lobanju vuka u grob kako bi se zaštitili od gneva mrtvih
• Nepoznata praksa tretiranja posmrtnim ostacima otkrivena je u Peruu

Pre nešto više od godinu dana, u Poljskoj je otkrivena grobnica „vampirskog“ deteta. Dete je bilo pohranjeno licem nadole i sa katancem između nogu. Međutim, „ovaj sistem sahranjivanja uopšte nije uobičajen u Egiptu i predstavlja jedan od najstarijih dokaza pokušaja da se neutrališe negativna sila preminule osobe stvarajući im fizičke poteškoće da izađu iz grobnice“, kaže Mirjam.

Ova sahrana je retkost u staroegipatskom pogrebnom ritualu i nešto zaista novo u egipatskoj kulturi.

Prema dr Mirjam Seko, stari Egipćani, koji su bili veoma sujeverni, verovali su da mrtvi koji ne pređu na drugu stranu mogu da naškode živima.

„U stvari, u staroegipatskom kalendaru postojao je dan kada je bilo preporučljivo ne izlaziti iz kuće, jer su mrtvi lutali svetom živih. Sačuvani su pisani rituali zaštite za borbu protiv zla koje dolazi od demona ili zlih mrtvih koji mogu da napadnu kroz noćne more.“

Dalje zaključuje da su postojali i tekstovi kojim bi se zapretilo uništenje grobnice bilo kog umrlog koji je nameravao da naudi bilo kom živom biću.