Arheolozi su proučavali stotine tela otkrivenih u evropskim močvarama i otkrili da su deo milenijumske tradicije. Nova analiza je pokazala da je većina pojedinaca doživela brutalnu smrt. Njihova tela bivaju bačena u močvaru zbog čega su se očuvala do danas.

Telo iz močvare (eng. bog body) je ljudski leš koji je prirodno mumificiran u tresetištu. Tresetna močvara sadrži vrlo malo kiseonika, sredina je kisela i ima nisku temperaturu. To znači da organski materijal poput drveta, tekstila, ljudskih ili životinjskih ostataka neće istruliti.

Tela iz močvare

Najstarije telo iz močvare, čovek iz Kelbjerga, datuje se u 8.000 godina pre nove ere. Dobro je poznato da su drevni ljudi sahranjivali i bacali druge u močvarama. Tela iz močvara su postala poznata zbog izuzetno dobre očuvanosti. Najpoznatija su: Ide devojka iz Holandije, Tolundski čovek iz Danske i Lindov čovek iz Velike Britanije.

Zbog odličnog stepena očuvanosti, tela iz močvara omogućavaju naučnicima da rekonstruišu aspekte života pojedinca u dalekoj prošlosti. Naučnici mogu saznaju šta je bio njihov poslednji obrok, koju boje kose su imali, uzrok smrti i slično.

Mnoga tela iz močvare pokazuju brojne sličnosti. Uglavnom je to nasilna smrt i nedostatak odeće. Ovaj ponavljajući scenario naveo je arheologe da veruju da su ti ljudi ubijeni i bačeni u močvarama kao deo široko rasprostranjene kulturne tradicije ljudskih žrtvovanja.

Milenijumska tradicija tela iz močvare

Međunarodni tim holandskih, švedskih i estonskih istraživača sproveo je studiju objavljenu u časopisu Antiquity. Tim je analizirao preko 1000 ljudskih ostataka sa 266 lokacija širom Evrope.

Istraživači su podelili slučajeve studije u tri glavne kategorije: ‘mumije iz močvare’ – gde su koža, meko tkivo i kosa očuvani, ‘skeleti iz močvara’ – pri čemu su se sačuvale samo kosti. A treća kategorija su delimični ostaci bilo koje mumije ili skeleta iz močvare.

• Proces prirodne mumifikacije mrtvih u Evropi je stariji nego što se ranije mislilo
• Otkrivene psihoaktivne supstance u kosi drevnih mumija iz Perua
• Zagrebačka mumija obmotana sa najdužim pronađenim etrurskim tekstom ikada

Studija je otkrila da je praksa tela u močvarnom delu deo milenijumske, duboko ukorenjene tradicije. Fenomen počinje u južnoj Skandinaviji tokom neolita, oko 5.000 godina pre nove ere. Potom se postepeno širi po severnoj Evropi. Najmlađi nalazi, poznati iz Irske, Ujedinjenog Kraljevstva i Nemačke, pokazuju da se tradicija nastavila u srednjem veku i ranom modernom dobu.

Nasilna smrt je deo tradicije?

Tamo gde je uzrok smrti mogao da se utvrdi, čini se da je većina doživela jeziv kraj i verovatno su namerno ostavljeni u močvarama. Nasilje je bio deo nekog rituala i reč je o ritualnim žrtvama. Takođe nasilnu smrt su doživeli i kriminalci koji su pogubljeni, ali ili žrtve nasilja. Međutim, u poslednjih nekoliko vekova, pisani izvori ukazuju na značajan broj slučajnih smrti u močvarama, kao i samoubistava.

„Ovo pokazuje da ne treba tražiti jedno objašnjenje za sve nalaze“, rekao je doktor van Bik.

„Slučajne smrti i samoubistva su takođe možda bili češći u ranijim periodima.”

Studija je takođe otkrila da se primeri žarišta tela iz močvara mogu identifikovati u močvarama gde su pronađeni ostaci više ljudi. U nekim slučajevima, ovi nalazi odražavaju jedan čin kao što je masovno sahranjivanje mrtvih u borbi.

Močvare i kao kultna mesta

Ostale močvare su korišćene iznova i iznova. Ljudskim ostacima su pridodavani predmeti koji se tumače kao ritualne ponude, od životinjskih kostiju do bronzanog oružja ili ukrasa.

Takva se močvara tumače kao kultna mesta, koja su morala zauzeti centralno mesto u sistemu verovanja lokalnih zajednica. Još jednu izuzetnu kategoriju čine takozvana „mesta ratnog plena“, gde se pored ljudskih ostataka nalaze velike količine oružja.

„Sve u svemu, nova fascinantna slika koja se pojavljuje je jedna od vekovnih, raznolikih i složenih pojava, koja priča više priča o glavnim ljudskim temama kao što su nasilje, religija i tragični gubici“, rekao je doktor van Bik.