Na severoistoku Rumunije 1981. godine otkriveno je više od 20 minijaturnih keramičkih antropomorfnih figurina u sedećem položaju na stolicama sa složenim urezanim dekoracijama. Ove figurine napravili su drevni ljudi iz kasnoneolitske i eneolitske kulture Kukuteni (Tripolje).

Eneolitska kultura Kukuteni-Tripolje trajala je od 4800-3000. g. p.n.e. u na teritorijama današnje Rumunije i Ukrajine.

U ovoj kulturi posebnom su zanimljive minijaturne figurine u sedećem položaju. Postojale su malo veće i manje figurine. S tim što najveća antropomorfna figurina nije prelazila više od 8,6 cm. Veće figurine imaju obojenu i urezanu dekoraciju.

Ukrasi na figurinama

Obojena dekoracija je crvene boje i formira niz različitih obrazaca koji pokrivaju svaku figuru od članaka do ramena. Na nekima naslikani uzorci čine trouglove na butinama; na drugima čine skupove paralelnih horizontalnih linija. Na nekoliko figurina urezane su trake paralelnih, dijagonalnih linija koje se provlače oko grudi, a ostatak trupa ostavlja prazan. Već na drugima je čitav gornji deo tela prekriven paralelnim linijama i krivolinijskim oblicima.

Lica kod ovih figurina su naglašena jednostavno kratkim vodoravnim urezima za oči, prstohvatom gline za nos i malim horizontalnim urezom za usta. Skupine urezanih linija ocrtavaju prste, a pojedinačne urezane linije odvajaju noge i obeležavaju vrhove bokova. Na figurinama nisu uvek ruke modelirane.

Šta su predstavljali urezi?

Neki naučnici su ove ureze protumačili kao prikaz modifikacije tela. „Mogle bi biti tetovaže“, rekao je za Archaeology Magazine, arheolog Državnog univerziteta San Franciska Daglas V. Bajleji.

• Najstariji poznati alati za tetoviranje pronađeni su na lokalitetu u Tenesiju

„Drugi kažu da je odeća ili bi urezi mogli predstavljati nešto drugo što ne razumemo. Nikada nećemo znati sa sigurnošću, ali u nekom smislu to je nevažno. Važno je da su površinu tela koristili za komunikaciju ideja, bilo da se odnose na članstvo u grupi ili na individualni identitet”.

“Primeno je da su ranije paleolitske figurine, poput Venere iz Vilendorfa, bile neobeležene. I da se urezi na telima figura pojavljuju tek nakon početka neolita, kada je keramika prvi put izrađena i ukrašavana”.

„U neolitu su ljudi pravili ureze na lonce i odsecali glinu…“, kaže Bejli. „Da je lonac metafora tela, taj proces graviranja mogao bi se takođe smatrati tetoviranjem.“

Tetovaže ne figurinama

Iako je praksa tetoviranja mogla postojati u doba paleolita, ne postoje dokazi za tetoviranje pre 7.000 godina. Možda su tek nakon ukrašavanja prvih keramičkih posuda ljudi počeli da razmišljaju o trajnim promenama u izgledu sopstvene kože.

• Figurine otkrivaju “modu” u vinčanskoj kulturi

U jugoistočnoj i centralnoj Evropi, jedan od najupečatljivijih utisaka koje su figurine ovog perioda stvorile je raznolikost prikaza tela – načina na koji se tela različito pojavljuju u svakom odvojenom regionalnom ili hronološki sukcesivnoj grupi.

Takav je slučaj sa antropomorfnim figurinama vinčanske kulture i njoj srodnih kultura. One su veoma raznolike. Na njima su prikazane nage ili obučene ljudske figure; figure u zgrčenom, klečećem i sedećem položaju; žena s detetom u naručju, hermafroditi, grbavci, blizanci – dvoglave figure, svirači, maskirane figure i slično.