Prvi na svetu koji su mumificirali mrtve jesu ljudi iz kulture Činčoro. Najstarije mumije na svetu danas se mogu naći duž obale današnjeg Čilea i Perua. Nažalost, klimatske promene negativno utiču na očuvanje mumija.

Iako su pre par godina istraživači u Portugalu objavili naučni rad u kome objašnjavaju da su otkrili najstarije dokaze prirodne mumifikacije ljudi u mezolitu, pre 8.000 godina, Činčoro mumije i dalje drže prvo počasno mesto. Za mumije u Portugalu neophodno je još istražiti ovaj fenomen.

Činčoro mumije su nastale najmanje dve hiljade godine pre mumija u drevnom Egiptu. Ljudi iz ove kulture nisu mumificirali samo elitu, već sve članove zajednice i sve uzraste.

Najstarije mumije na svetu

Radiokarbonsko datovanje mumija pokazalo je da su stare najmanje 7400 godina, što ih sigurno čini najstarijim mumijama na svetu koje je napravio čovek. Više stotina mumija se datuje od 5450. godina pre nove ere, pa sve do 890. godine pre nove ere.

Međutim, nisu čak ni sve mumije podlegle veštačkoj mumifikaciji. U 30 posto slučajeva mumije su prirodno mumificirane.

Mumifikacija je bila intiman proces za ljude Činčoro kulture. Porodica je ta koja bi sama napravila mumiju. Nažalost, mumije su bile i nerođene i tek rođene bebe.

Čileanski antropolog Bernardo Arijaza je 2005. godine razvio teoriju da je znatna smrtnost beba mogla biti povezana sa visokim nivoom trovanja arsenom iz zemljišta i vode. Trovanje je moglo da dovede do prevremenog porođaja, pobačaja i visoke smrtnosti novorođenčadi.

Oko 300 mumija je otkriveno u poslednjih 120 godina na otvorenom, blizu plaže. Nisu gradili piramide ili bilo kakav tip grobnica u kojima bi ih čuvali.

Proces mumifikacije Činčoro mumija

Priprema mumija za mumifikaciju bio je zahtevan i komplikovan proces, za šta je bilo neophodno izvanredno znanje.

Prvo bi se izvadio mozak, organi, a onda bi se uklonilo tkivo. Potom bi ispunili lobanju pokojnika slamom ili pepelom, a trskom bi je zašili. Donju vilicu bi povezali sa lobanjom. Koristili bi štap koji bi držao kičmeni stub i lobanju uspravno. Koža bi se vraćala na mesto, a ponekad bi zakrpili leš uz pomoć kože morskih lavova ili drugih životinja. Takođe su koristili i trsku ili životinjsku dlaku za pokrivanje tela i periku od ljudske kose na glavi. Na kraju bi obojili mumije i pokrili bi im lica maskama.

• Otkrivene psihoaktivne supstance u kosi drevnih mumija iz Perua

Različite boje su korišćene kroz različite periode. Arheolozi veruju da je najstarija boja, crna od mangana prva korišćena, potom crvena od okera malo kasnije, a na mlađim primerima primenjena je smeđa boja od blata, odnosno gline. Mumije su ostavljene u pustinji duž pacifičke obale Atakame, na vetru i suvom vazduhu gde su prirodno mumificirane 30 do 40 dana.

Ljudi iz kulture Činčoro verovali su da će suša u pustinji Atakame sačuvati mumije za večnost. Nažalost, nisu mogli da znaju će milenijumima kasnije uslovi sredine da se promene.

Mumije su ugrožene klimatskim promenama

Skoro 120 Činčoro mumija nalazi se u kolekciji arheološkog muzeja Univerziteta Tarapaka u Ariki, Čile. Još tada su naučnici primetili da su mumije počele vidno da propadaju alarmantnom brzinom u pustinji. Uslovi u muzeju su donekle kontrolisani i prilagođeni mumijama. U nekim slučajevima, mumije su se bukvalno pretvarale u crni mulj.

Mumije u pustinji propadaju znatno brže, kako zbog građevinskih radova, tako i zbog povećane vlažnosti u vazduhu usled klimatskih promena. Neke počinju da buđaju, druge počinju da trule ili ih napadaju insekti.

Čileanski arheolozi se bore da spasu najstarije mumije na svetu od klimatskih promena. Tračak nade se pojavio kada su mumije upisane na Uneskovu listu svetske baštine 2021. godine, nakon 20 godina dugotrajnog procesa prijavljivanja.

Velike su šanse da će mumije nestati zauvek.