Pronađena je tečna živa ispod jedne od najstarijih poznatih piramida u Meksiku.

Živa je pronađena u jednoj od komora koje je otkrio robot na kraju tunela ispod piramide.

Tečna živa pronađena je ispod hrama Pernate zmije, treće po veličini piramide drevnog grada Teotivakana. Moguće da je tu negde sahranjen kralj, piše Gardijan.

Teotivakan je dugo bio mesto misterija. Bio je to najnaseljeniji grad u Americi i jedan od najvećih na svetu (do 200.000 stanovnika) pre skoro 2.000 godina. Ali se malo zna o njegovom jeziku, vladarima ili okolnostima njegovog kolapsa, oko 550. godine. Njegovo ime, znači „rodno mesto bogova“.

Danas su ruševine grada deo svetske baštine Uneska, a hram Pernate zmije je opstao kao jedna od njegovih najupečatljivijih karakteristika, zajedno sa piramidama Sunca i Meseca.

U blizini piramide nalaze se sahrane oko 200 ljudi. Mnogi od njih su bili mladići. Grobni prilozi ukazuju da su bili ratnici. Činjenica je da su mnogi od njih pronađeni sa svezanim rukama na leđima i da su bili žrtvovani.

Značaj žive kod drevnih civilizacija

Živa se često nalazi u mezoameričkim grobnicama u obliku praškastog crvenog pigmenta zvanog cinabarit, ali je njen tečni oblik bio izuzetno redak. Drevni ljudi su znali kako da izvuku živu iz zgnječenog cinabarita.

Stoga je bilo iznenađenje da je Serhio Gomez, arheolog iz Meksičkog Nacionalnog instituta za antropologiju i istoriju, 2015. godine otkrio tragove tečne žive u tri komore ispod piramide Pernate zmije. Piramida potiče iz ranog 3. veka i nalazi se u drevnom gradu Teotivakan.

Gomez veruje da je živa bila deo reprezentacije geografije podzemnog sveta, mitološkog carstva u kome žive mrtvi. Srebrna tečnost je verovatno korišćena za prikazivanje jezera i reka.

Prvi put je tunel ispod piramide otkriven 2003. godine. Pronađeno je i pet podzemnih komora u kojima se nalaze hiljade artefakata. Neki su bili i ponude, poput jaguara i vukova, čiji su skeleti pronađeni.

Drugi predmeti, kao što su figurice napravljene od žada iz Gvatemale i školjke sa Kariba, pokazuju koliko se daleko proširio uticaj Teotivakana. Vlažnost i nedostatak kiseonika u podzemnim komorama sačuvali su seme biljaka i ostatke nečega što bi moglo biti ljudska koža.

Uz izuzetna otkrića koja su već napravljena u tunelu, prisustvo toliko žive ukazuje na to da, ako je neko sahranjen u ovim odajama, to bi morao biti neko od ogromnog značaja u društvu Teotivakana. To bi mogao da bude kralj. Ali arheolozi ne znaju kakav su sistem upravljanja imali u Teotivakanu. Tako da bi to mogao biti neki gospodar, nekoliko oligarha ili verskih vođa..

„Uzbuđen sam zbog ovog otkrića jer sam bio fasciniran idejom podzemnih reka žive otkako sam prvi put pročitao o onima koje su navodno stvorene za grobnicu prvog kineskog cara Ćin Ši Huanga. Danas poznatiji po vojsci od terakote pronađenoj u jamama oko careve grobne humke, sam mauzolej je očigledno bio svetlucav“, rekao je Gomez.

Pošto careva humka nije iskopana, ne znamo da li su reke žive žive zaista postojale. Ali je u uzorcima zemlje uzetim iz tumula pronađeni visoki nivoi žive. Tako značajne količine teškog metala neko je koristio u određene svrhe. Više o tome: Zašto se arheolozi plaše da otvore grobnicu prvog cara Kine?