Arheolozi su pronašli sahranu više pasa u amfiteratru u Viminacijumu. Moguće da su psi bili žrtvovani. Žrtvovanje životinja u antici nije neobična i retka pojava. Prinošenjem žrtve, ljudi su tako komunicirali sa bogovima.

U naučnoj studiji, Vuković i saradnici iz 2021. godine, bavili su se analizom grupne sahrane pasa u jami u amfiteatru na Viminacijumu. Autori su analizirali ostatke pasa, kao i kontekst sahrane kako bi odgovorili na pitanje da li je ovde praktikovano žrtvovanje pasa ili nešto drugo.

U svom radu autori su predstavili rezultate istraživanja sa prostora amfiteatra gde je bilo sahranjeno više pasa unutar jame u različitim pozama. Na osnovu analize ostataka životinja i konteksta sahranjivanja, pretpostavili su da je ova lokacija mogla da služi kao mesto obreda žrtvovanja.

• Pronađeni životinjski ostaci psa u Pločniku kod Prokuplja stari 6,500 godina
• Najstarija torbica na svetu dekorisana psećim zubima
• Sahrana čoveka i mačke pre oko 9.500 godina na Kipru

Naravno, praksa žrtvovanja pasa nije nepoznata i kod drugih lokaliteta širom Rimskog Carstva. Ranijim arheološkim iskopavanjima su u Viminacijumu pronađene pojedinačne sahrane pasa vezane za rituale žrtvovanja. Ali ne i sahrana sa više pasa (najmanje 13 pasa).

Viminacijum – arheološko nalazište

Viminacijum je bio najveće gradsko naselje i glavni grad Gornje Mezije, i značajan vojni centar (stalni logor legije VII Claudia). Muncipalni status zajednici rimskih građana dodeljen je u vreme Hadrijana, a status kolonije Viminacijum dobija pod Gordijanom III, najverovatnije 239. godine. Dok najveći procvat doživljava u vreme Septimija Severa, a u 4. veku postaje episkopalno sedište. Vojni logor na desnoj obali Mlave postajao je do sredine 5. veka, a u 6. veku podignuto je manje utvrđenje na levoj obali.

Lokalitet pokriva površinu od 450 hektara, a do sada je istraženo samo 2%. Arheolozi kažu da ima dovoljno materijala za narednih 300 godina iskopavanja. Do sada je u tamošnjim nekropolama pronađeno preko 14.000 grobova i grobnica sa preko 30.000 vrednih grobnih priloga. Sahranjivanje je trajalo od 4. veka p.n.e. do 6. veka n.e. Najstarija nekropola na Viminacijumu pripada, Skordicima, plemenu Kelta.

• Ranosrednjovekovna sahrana žene i lisice na nekropoli Slog u Ravni
• Šta su grickali gledaoci tokom gladijatorskih borbi u Koloseumu?
• Međunarodni projekat proučava migraciju drevnih mačaka u Evropu, učestvuju i srpski naučnici

Amfiteatar u Viminacijumu je podignut početkom 2. veka, a korišćen je do prve polovine 4. veka. Krajem 4. veka ovo područje je korišćeno kao groblje, da bi kasnije bilo napušteno.

Jama sa ostacima pasa

Jama, u kojoj su pronađeni ostaci pasa, otkrivena je 2010. godine tokom sistematskih arheoloških istraživanja amfiteatra. Jama je bila otprilike kvadratnog oblika sa zakrivljenim uglovima. Na osnovu otkrivenih artefakata navodi se da se ovaj kontekst datuje u drugu polovinu 4. veka, a to je period kada amfiteatar više nije bio u upotrebi.

Skeletni ostaci pasa bili su prekriveni fragmentima opeke, možda kako bi se obeležilo mesto sahrane. Oni su bili postavljeni jedan iznad drugog i u različitim pravcima orijentisani. Međutim, arheozoološka analiza je pokazala da u jami nisu bili samo ostaci pasa, koji inače dominiraju. U jami je bilo i nekoliko kostiju goveda i svinja, dva ostatka kopitara (konja ili mazge), kao i jedna ovčija, jedna kozja i jedna mačja kost.

Autori su u radu prodiskutovali ovu zanimljivu pojavu i utvrdili da ovi psi nisu predstavljali otpad i da nisu bačeni u jamu. Već da su ovde namerno sahranjeni. Ono što se zna jeste to da je njihova sahrana obavljena istovremeno.

Jedna od pretpostavki je ta da su psi možda ubijeni jer su bili bolesni (besnilo) ili da su imali neko simbolično značenje.

---